Prvi dan škole


Prvi dan u školi pripada prostorima nezaborava.

Poput prve simpatije, prvog poljupca i prvog izlaska, ostaje večno u nama sećanje na taj dan kada smo prvi put ugledali svoje učitelje i prijatelje. Posmatrao sam danas svoje učenike kako pune čula utiscima nesvesni da će to iskustvo zauvek bivstvovati u njima i da će uticati na mnogo šta što ih čeka u životu. Koliko nas kao ličnosti formiraju  učitelji koji se tog prvog dana poviju do naše visine ne bi li nas pogledali duboko u oči i duše? Koliko je od značaja za buduća prijateljstva osoba koja tog dana sedi pored nas? Koliko je naša adaptacija u sistem škole i socijalizacija u prvoj vršnjačkoj grupi važna za karakterizaciju i naš konačni identitet?

U životu sam nebrojano puta omanuo u oduzimanju i deljenju. Sabiranje i množenje mi je išlo lakše. Mnogo puta sam morao da se podsetim Aristotelove definicije tragedije i procesa deljenja ćelije. Redovno proveravam kada je Vuk Karadžić objavio Srpski rječnik prvi, a kada drugi put. Ponekad se toliko zbunim da pomešam ratove, junake, fiktivne i istorijski dokazane epske junake. Iščilile su iz mene mnogo puta naučene statistike o uvozi i izvozu krava, kukuruza i kojekakvih čuda, ali nikada me nije napustilo sećanje na prvi dan u školi. Možda se bez fotografija ne bih sećao kako sam bio obučen i kako su izgledale zavese na učionici, ali sam siguran da bih se i bez toga sećao osećaja koji je obuzimao čitavo moje telo. Nešto veliko, mnogo veće od vrtića, sa nekim čudnim rasporedom stolova i stolica stajalo je ispred mene. I svi su me milovali pogledom „jaaaaaaaao“.

Danas sam gledao svoje učenike kako sa samopouzdanjem ulaze u novi svet. Kada su nakon jednog sata provedenog u školi, imali zajednički nastup – znao sam da je tim stvoren. Grupa koja će se zajedno inicirati u svet odraslih, koja će imati iste omiljene knjige, bendove i svirke. Ljudi koji će zajedno proslavljaiti rođendane, putovati na ekskurzije, probdeti noći nad porukama bez odgovora, smišljati načine kako da se izvuku sa kontrolnog, koji će jedni drugima biti male škrinje za tajne.

Tim na koji će svi biti ponosni. Jednom, kada se zaborave tromesečja, polugodišta, radni listići i zaključne ocene, kada se ovi mali ljudi pretvore u ozbiljne likove sa najrazličitijim karijerama i poslovima, i kada se rasprše ko zna gde po planeti- imaće nešto zajedničko, nešto što ih uvek vraća u Dobanovačku ulicu i čini jednakima- sećanje na prvi dan škole.

Marko Đorđević

Velika letnja španska pita EL FIN


Došli smo do samog kraja Velike letnje španske pite. Iza nas su nedelje i nedelje saznavanja i proučavanja španske kulture. Upoznali smo Pikasa sa svih strana, a sa Dalijem smo sedeli brk uz brk. Iza nas je i čitav jedan kurs španskog jezika ¡Vamos! ¡Habla!

Zahvaljujemo se Društvu hispanista na svim divnim prljajućim radionicama, kao i na činjenici da su nam poslali razdraganu Aleksandru da nas nauči da propričamo španski.

Čitavo ovo iskustvo od jedanaest nedelja se može opisati osnovnom rečenicom radionice Špansko selo- Verovali ili ne!!!

Verovali ili ne, mi smo stigli do kraja. Bili smo i sa bikovima, i okupani paradajzom i obučeni kao džinovi i glavonje. Snimali spotove, imali večernji koncert i bili u carstvu novih ukusa!

Veliki letnji projekat je zatvorio humanistički performans radionice La vida es un sueño koji je poneo naziv CRVENO. Drugari su poslali svoj glas protiv krvavog spektakla koji je nekada funkcionisao kao simbol kulture koju smo istraživali.

Uz tihe zvukove Baila la bamba….baila la bamba…napuštamo špansku pitu i počinjemo da razmišljamo o novim idejama…

Pratite nas! Znate da vas nikad ne izneverimo 🙂

Plan za prvu nedelju VELIKE LETNJE ŠPANSKE PITE


Plan za prvu nedelju

VELIKE LETNJE ŠPANSKE PITE

OD 15. DO 19. JUNA

SASTOJCI:

5 dana u nedelji

1 kašičica kursa španskog jezika (Mantén la calma y habla español) – ¡Vamos! ¡Habla!

2 puta po sat vremena muzičke radionice (Formiranje benda Los niños kings, bube na istraživačkom brodu)

1 džak praška za pecivo i super raspoloženje, proizvođač Que pasa? (radionica Špansko selo- Verovali ili ne)

5 edukativnih radionica Dobro jutro, Kolumbo o fizionomiji Iberijskog poluostrva sa mrvičastim mapama španske civilizacije- pravljenje mapa geografskih otkrića

5 radionica u Art ateljeu (stvaranje Dalijevog balkona, farbarsko-molerski radovi i oslikavanje zidova novootkrivenog kraljevstva)

5 treninga kod Brzog Gonzalesa (pravljenje i farbanje golova, podela na timove i svakodnevni kondicioni treninzi)

1 šolja drame (La vida es sueño) – Igra sa ogledalima

2 supene kašike Sombrero priča (Radionica Borba sa vetrenjačama)

Veliki broj časova Ernesta „Che“ Guevare i dobre španske muzike

                             PRIPREMA:

  1. Najpre iseckajte dane na sitne sate i narendajte željama i planovima.
  2. Pripremite odgovarajući prostor (Povratak prirodi), nauljite znanjem i pospite kreativnošću.
  3. Uzmite odgovarajuću posudu pa u njoj izmutite edukativnu radionicu Dobro jutro, Kolumbo i Art atelje. Sjedinite te dve radionice i dodati 1 džak praška za pecivo i super raspoloženje, proizvođač Que pasa? (radionica Špansko selo)
  4. Na kraju dodati radionice kursa jezika, borbu sa vetrenjačama i drsmskog teatra. Sve dobro sjediniti.
  5. Smesu uliti u nasmejane dečje glave, prethodno zagrejane radionicom Brzi Gonzales i muziciranjem u bendu.

Pitu prohladiti i iseći na 5 dana! Poslužiti uz šolju nezaborava!

Prijatno!

Pčelice iz Povratka


Od početka vremena, pčele su izuzetno snažni simboli. Tako da, tema naše prve radionice nikako nije slučajna.
Prema starim Grcima, sve prirodne pojave imale su božanske korene. Pčele su izvor velike fascinacije, a njihovo tajanstveno poreklo je u vezi sa legendom o Aristeju: Aristej, sin boga Apolona, imao je košnicu. On je hteo zavesti Euridiku, Orfejevu suprugu, koja je umrla od ugriza zmije, jer je odbila Aristeja. Iz osvete, Orfej je uništio Aristejevu košnicu. Da utiša gnev bogova, Aristej žrtvuje četiri goveda i četiri junice. Iz njihovih creva, iznenada se pojavio novi roj pčela. Tako je Aristej mogao obnoviti svoju košnicu i naučiti muškarce pčelarstvu. Ovu legendu je zapisao Vergilije, latinski pjesnik, a naši učenici mitove uvek slušaju širom otvorenih očiju.

U tekstovima drevnog Egipta, pčele su rođene iz suza Ra, boga Sunca. Kako su suze padale na tlo, pretvarale su se u pčele.

Kao radnici, pčele su simbol vredne i svrsishodne zajednice kojom upravlja pčela kraljica – matica. Naši drugari su brzo napravili vezu između učiteljice i matice. Kao savršeni organizatori veze između neba i zemlje, pčele su simbol svih vitalnih principa. Isto tako, pčele su simbol rečitosti, govorništva i inteligencije.

Upravo zbog toga, jedna reciklažna pčela od ove nedelje krasi naše školsko dvorište.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.807636379320162.1073741834.765806630169804&type=1

Idemo napolje


Kad se sećam svog detinjstva, vidim sebe bosog i nasmejanog. Sećam se trenutka kada mi je neko dao tetris. Nisam mogao da se koncentrišem jer su mi pažnju odvlačile ptice, zvuk protoka vode, kamenčići koje je neko u blizini bacao u reku. Još tada je bilo onih koji su ludeli za tek rođenim Super Mariom, ali je bilo mnogo više nas koji bismo umesto da trčimo ka fiktivnoj princezi, trčali ka drveću i močvari.

Nikada nisam razumeo one koji misle da je patriotizam navijanje. Činilo mi se je patriotizam kad drvce od sladoleda baciš u kantu za smeće.

Mojim drugaricama nije osnovna tema bila višak kilograma. O tome se gotovo nije ni razmišljalo. Sa poslednjim zalogajem ručka smo već ponovo bili napolju.

I tada su postojale Cece i Jece, ali mi nismo sistem vrednosti i ukus gradili ispred televizora nego u grupi, razmenjujući iskustva i doživljaje.

I tada su postojale pekare, ali su trešnje na drvetu bile primamljivije.

Danas, kada radim sa decom, koncept vaspitanja koji stoji ispod naziva Povratak prirodi, doživljavam istovremeno kao glas iz prošlosti i opomenu budućnosti! Moja omiljena rečenica tokom dana je: Deco, idemo napolje!

 

Brigo moja, pređi na drugoga


Ove nedelje smo uživali u radionici BRIGO MOJA, PREĐI NA DRUGOGA.

Naši drugari su u parovima brinuli o jajima koja su ove nedelje bila njihovi ljubimci. Svai par dobio je po jaje koje je personalizovao- dap mu ime, obukao ga, kupao, uspavljivao, šetao, opismenjavao i vodio na igralište. Koliko su naši drugari umeli da brinu, koliko su odgovornosti, koncentracije i pažnje pokazali, možete videti ovde https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1053502651345129.1073742409.288523721176363&type=1 i ovde https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1054639977898063.1073742411.288523721176363&type=1

Nakon završene radionice, porazgovarali smo sa svojim drugarima o tome šta su naučili, usvojili i šta će primenjivati u budućnosti.

Već dugo imam jednu gadnu brigu. Čuvam moje bube. Jako se brinem da im se nešto ne desi. Nije mi bilo teško da čuvam jaje. Ipak, slomilo mi se. Ali, šta da radim? To je bila igra. I bilo je dobro. (Sofia Janda)

Ti zadaci su bili teški. Delovali su nemoguće. Eto, sad znam da sam mogao da se potrudim, Briga je kad paziš da se ništa loše ne desi nekome. Ali, ipak, volim da moja briga pređe na drugoga. Tako će drugi to preneti svojims inovima pa će se znanje o brigama prenositi zauvek. (Vanja Vukanić)

A pobednik radionice kaže:

Osećao sam se super kad je moje jaje pobedilo. Stvarno nisam mogao da izdržim strah i brigu. Najviše sam se plašio kad smo ga vodili na vrtešku. Moj par je inače Maša, ali ona danas nije tu pa sam je zamenio Matom. Tako da, hvala i Mati. S njim sam preživeo sve. (Andrej Šabović)

Velika letnja španska pita


Poštovani prijatelji,

Da li ste spremni za najnovije putovanje u Povratku prirodi?

Nakon Japana, Kine i samog Kosmosa, odlučili smo se da vas vodimo negde gde vreme ne leluja, gde je uvek toplo i vatreno! Destinacija našeg letnjeg projekta je Španija!

Spremite se da posetite najšarenije ulice koje mirišu na slobodu i sladoled! Spremite se da uživate u jeziku na kome je svaka reč pesma za sebe. Vadite ruke iz džepova, ovog leta morate naučiti da plešete! Dobro pročačkajte uši i spremite se za najbolju muzičku radionicu ikada!

Ovog leta u Povratku budite na radionicama:

DOBRO JUTRO, KOLUMBO – edukativna radionica na kojoj ćete naučiti apsolutno sve o Španiji. Zavirite u njihove muzeje i građevine, upadnite u koridu, rukujte se sa vođama i revolucionarima.

BRZI GONZALES – Mimi za vas ove godine organizuje pravi fudbalski turnir, a kondicioni treninzi svakog jutra će vam svakako biti od koristi, kako god da se plasirate na kraju!

FLAMENKOSI – Nađite svoj ritam na plesnoj radionici i zanjišite kukovima!

La vida es un sueno – Naša dramska patrola se pretvara u jednu divnu iluziju! Igraćemo se  ogledalima i licima!

U art ateljeu vas ove godine očekuju tri različita odseka- FRIDIN KUTAK, DALIJEV BALKON i PIKASOVA PLAVA SOBA!

Piskaralo će se zaodenuti u BORBU SA VETRENJAČAMA, a Marko u Don KIhota! Spremni za avanturu?

Prošlogodišnji Kosmički predah se ove godine zove Čegevarin sat. Ne smemo ni da zamislimo kako ćete ga provesti!

Za neke je mudrovanje oduvek iznedrivalo najneverovatnije činjenice o životu, ali ovog leta sa Deni saznajete sve one „verovali ili ne priče“ na radionici ŠPANSKO SELO.

Uz sve ovo, spremite se za raspevanu muzicku družinu – Los amigos cantadores, kratki kurs španskog jezika i neverovatne ukuse iz kulinarske sekcije.

Čekamo vas od 15. juna,  a sa prijavama možete krenuti odmah!!!

Nos vemos, amigos!

Poseta laboratoriji Desete beogradske gimnazije


Danas smo rešili da proširimo svoje vidike i uputili se u Desetu gimnaziju. Upali smo na čas hemije devetog odeljenja prve godine.

Dečaci i devojčice iz tog odeljenja su bili stvarno sjajni i lepo su se družili sa nama. Prvo se činilo kao da nemamo nikakve šanse da dobijemo petice pored njih, ali na kraju se ispostavilo da smo im malo i pomogli da ostave dobar utisak na svog profesora Jovicu Plavšića Hemicara.

I znajte- nisu samo naš šarm i slatkoća u pitanju. Tanja je dala tačan odgovor pre svih gimnazijalaca. Radili smo na nekom zanimljivom eksperimentu u kome smo merili temperaturu vode, ali smo morali da pazimo na hiljadu stvari- i kako držimo epruvetu, i kako i koliko vode sipamo u epruvete i šta i u kojoj meri dodajemo unutra! Ta hemija je neka čudna nauka. Na tim laboratorijskim vežbama sve menja boju, a posebno lica učenika koji nemaju pojma 🙂

Mi smo zasenili i gimnazijalce i profesora, ali nismo mi bez razloga išli tamo. Mi se prosto bavimo širenjem i prenošenjem znanja. Naime, čim smo se pohvatali sa osnovnim pojmovima iz hemije, vratili smo se u vrtić i održali čas mlađim drugarima!

Pitali smo ih prosto šta je to hemija?

Hemija? Hemija je hemijska olovka. Iva

Hemija je neka hemilikalija. Andrija

To je neki otrov i jako peče. Lena

Učitelj je hemija, Petra

To je nešto otrovno i kada pipnneš – umreš! Viktor K.

To je ono iz boce što se prska da bi sve bilo čisto! Iva M.

Naravno, posle svog jednodnevnog obrazovanja iz ove oblasti nikako nismo mogli da dozvolimo ovakvo neznanje i nepoznavanje područja istraživanja nauke kakva je hemija te smo im objasnili:

Hemija je predmet u školi koji ima težinu, toplotu i merinu! Viktor Hofman

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1036357516392976.1073742387.288523721176363&type=3&uploaded=81

Fiktivni grad može biti samo lepši, a bolji?


U Osnovnoj školi Povratak prirodi postoji jedna posebna učionica u kojoj je čika Bora sa svojom maketom. Ta maketa je u stvari posebno i neobično nastavno sredstvo (odobreno od Ministarstva prosvete) jer obrađuje nastavne teme predmeta Svet oko nas, poznavanje prirode i tehničke kulture. U školi Povratak prirodi će biti značajna i za sekciju modelarstva na kojoj će zainteresovani učenici vežbati strpljivost i posvećenost!

Pričali smo sa Čika Borom

1. Opišite nam začetke svog neobičnog hobija!

Vraćajući se u svoje detinjstvo, konstatovao sam da je dosta bilo

povoda i razloga koji su me naveli da  se  moj hobi sada više ne kao

nit, već kao  uže kojim se brod vezuje za dok, provlači kroz moj život.

Svim svojim posetiocima obraćam se kratkom pričom: “ Kad sam ja bio

mali, igrao sam se!  Na tvrdoj zemlji pravio sam ulice, na betonu kredom

ih crtao, od štapića za sladoled pravio mostove i garaže, kanapom

ograničavao „trkačke staze“ na zemlji“. Tetka Vuka mi je  kupila celu

seriju plastičnih automobila (kojih se i dan danas sećam).Otac mi je

doneo iz Francuske komplet dve kompozicije: putničku i teretnu sa

velikim brojem šina i skretnica. U OŠ Vojvoda Mišić napravio sam svoj

prvi saobraćajni znak od šper ploče. U Politikinom zabavniku štampane  su

makete objekata koje je trebalo samo sastaviti.  U  Svilajncu, gde sam

proveo svoje nezaboravno detinjstvo susreo sam se sa nastavnicima koji

su u meni probudili tu želju za maketama. U dvorištu OŠ Jovan Jovanović

Zmaj su 1969-70. godine na površini od jednog ara napravili su maketu Svilajnca:

ulice od betona, a zgrade od  cigli i građevinskih blokova. Moja prva

maketa bio je košarkaški teren. U to vreme počeo sam  da se zanimam za

košarku.  Košarkaški teren je bio stalno zauzet i ja sam rešio da

napravim svoj.( I danas se on nalazi na mojoj maketi.) Zatim jedna

kućica, pa druga, soliter, most i tako dvadeset godina,…Sve to

stavljao sam u kutije sa željom: Kad ja odem u penziju,….Međutim,…

  1. Kakav je osećaj biti tvorac čitavog jednog grada?

Svakom onom ko nešto stvara i ako uživa  u tome, veliko je

zadovoljstvo i ushićenost kad nešto napravi. Naravno svaki kreator prvi

sam sebe ocenjuje, ali ako visoke ocene dobije od svoje publike nema

većeg zadovoljstva. To  „Čiko, svaka Vam čast!“, stisak ruke, ili kad Vam

deca traže autogram, čini Vas srećnim za sve uloženo, za svaku napornu

selidbu, za dosta zatvorenih vrata, za veliko nerazumevanje na ovim

prostorima za prave stvari!

  1. Koji je Vaš omiljeni deo ovog grada?

Kada sam pravio plan kako će sve to da izgleda, podelio sam celine:

Stari  i novi deo grada, zabavni sadržaj (u prvom planu), industrijska

zona, život i rad ljudi na selu, ranžirne stanice za putničke i teretne

kompozicije i planinski deo. Svaku celinu želeo sam što vernije da

prikažem. U celinama postoji veliki broj detalja, a sudeći baš po

detaljima maketa je uspešna ili ne! Jezero sa stazom okolo za

rekreativce, romantikom u čamcima sa veslima, labudovima, patkama,

pecarošima, pudlicama, šetačima i zamkom u kom se nalazi muzej igračaka!

  1. Jeste li bili inspirisani nekim stvarnim gradom?

Praveći makete stavio sam sebi u zadatak da napravim i maketu nekih

objekata koji već postoje. Tako da možete primetiti i makete objekata

koji se nalaze u  Beogradu, a i u drugim gradovima. Svim posetiocima

koji to žele  pokazujem ih  na maketi!  Krajem sedamdesetih godina

prošlog veka  rešio sam da napravim maketu užeg dela centra Beograda.

Tada nije bilo ovakve tehnologije kao sad. Počeo sam od palate

„Albanija“. Fotografisao sam je, (bio sumnjiv organima reda) ,skicirao danima i kad sam baš rešio izvođači spoljnih

radova je opasaše skelama i zastorom. Tako sam se bacio na sledeći

projekat-izbor bračnog partnera! Maketa je u stvari nastavno sredstvo

(odobreno od Ministarstva prosvete) jer obrađuje nastavne teme za predškolski

i školski uzrast iz predmeta: Svet oko nas, poznavanja prirode i tehničke

kulture!

  1. Kada bi taj grad oživeo i funkcionisao- šta bi se dešavalo vremenom?

Deci postavljam pitanje:“ Ko živi u gradu, a ko na selu“?  Odgovori su: „U gradu ljudi, a na selu starci i babe“!

Znači izgled grada, a i sve ono mnogo važnije od samog izgleda – život zavisi od samih ljudi. Nadležni svojim činjenjem

ili nečinjenjem kreiraju život svakog grada. Što se tiče makete primećujete da nema nekog vandalskog delovanja njenih

građana (nema grafita, fasade održavane, oko kontejnera uredno, automobili nisu parkirani na trotoarima i zelenim

površinama, dečija igrališta očuvana, priobalje reke i jezera uredno), a sve to govori o kulturi stanovnika i upravo

to treba deci objašnjavati i u njima razvijati pozitivan odnos prema okolini.Zato svojim pozitivnim delovanjem

smatram da su i stanovnici ovog grada i jednog sela, sposobni da u budućnosti razvojem tehnologije svoj životni standard

podignu na još viši nivo.  Naravno i da se štrajkači u jednoj fabrici (prikazani na maketi) izbore za pravilno vredno-

vanje svoga rada!

  1. Zašto je fiktivni grad bolji od stvarnog?

Grad čine ljudi! Život u gradu kreiraju ljudi i mediji! Sad je pitanje: Kakvi su to ljudi? Kakvi su to mediji?

U fiktivnom gradu, na maketi autor može prikazati

ili uzroke ili posledice, a ono između, tu interakciju ljudi, taj „duh“ to je stvar dokumentarnog filma,kinematografije,

književnosti ili istorije! Znači fiktivni grad može biti samo lepši, a bolji?

Razgovor vodio: Marko Đorđević

Kreativno nadahnuće mozga


U Osnovnoj školi Povratak prirodi učenici od prvog razreda uče kineski jezik. Nama to nije naročito čudno jer naši drugari u vrtiću uče kineski od pete godine. O značaju ranog učenja kineskog jezika i o drugim životnim izborima, razgovarali smo sa dragom profesorkom kineskog jezika, Selenom Vučković!

1. Kako ste Vi izabrali kineski jezik? Ili kako je kineski jezik izabrao Vas?

S obzirom na profesiju kojom se bavim vec 20 godina – on je izabrao mene! Uzvratio mi je ljubav. Možda baš zato što je bio izabran, samo on u mnostvu mnogih drugih jezika. A zašto? Zbog melodičnosti kineskog jezika, njegove kulturne uzvisene prostodusnosti.

2. Postoji li kineska poslovica koju ste usvojili kao svoju?

Konfučijeva izreka:“ I od tri čoveka koji šetaju na putu, jedan mora biti tvoj učitelj“. Zaista, od svakog mozemo nesto da naucimo.

3. Kako učenici reaguju na neobični jezik?

Hoćemo li da pocnemo od najmladjih? Pa, upravo ta melodičnost kineskog jezika jeste presudna za same početke upoznavanja sa jezikom. Veoma je bitno da učenici, dečica od 4 do 6 i po godina u ovom uzrastu zavole kineski jezik, odnosno metode koje se tiču upoznavanja sa kineskom jezikom, s ciljem da mu se približe na jedan veoma specifičan način kako bi ga kasnije lakše savladali. Zahvaljujući svojoj melodičnosti i slikovnosti, kineski jezik je i idealan za formiranje te vrste prisnosti. Kada je reč o učenicima srednjoškolcima – važi slično pravilo. Uglavnom su deca svih uzrasta koje poducavam kineskim veoma zainsteresovana i da nastave da ga uče, kako u osnovnoj školi, tako i na fakultetu.

4. Šta je u Vama kinesko?

Jaka volja, misionarska istrajnost posebno u ovom poslu kojim se bavim – čvrsta volja da s ljubavlju prenesem i usadim ljubav prema kineskoj kulturi i kineskom jeziku.

5. Šta je u Kini srpsko?

Sličan nam je smisao za humor, verovali ili ne? Delimo još i tu neku duhovnost prostodušnosti i požrtvovanja za najbliže.

6. Šta biste poručili roditeljima koji su se odlučili za školu Povratak prirodi baš zbog kineskog jezika?

Bravo! Uradili ste važnu stvar za svoje dete! Naime, govornici kineskog jezika imaju aktivniju desnu moždanu hemisferu koja je delom vezana za razvijanje fotografske memorije. Da bi vežbali aktivnost desne hemisfere mozga treba naučiti posmatrati i pamtiti detalje oko sebe i u sebi. Kineski jezik je idealan primer za to, upravo zbog svoje slikovnosti i simbolike  pisma. Igranje se rečima, sa asocijacijama je, pored opservacije i pamćenja detalja, najbolji način za otključavanje najjačeg „oružja“ desne strane mozga. Reč je, naravno, o kreativnosti, a kineski je idealan jezik za ovu vrstu „kreativnog nadahnuća mozga“.

Razgovor vodio: Marko Đorđević